Poznato je da se latice ruže mogu jesti, odnosno može se praviti sok, ali ono što je manje poznato to je da to nije bilo koja ruža nego nehibridna, domaća puzavica koja se i danas može naći često napuštena pored starih bunara ili seoskih ograda. Njene latice imaju jarko crvenu boju, raste u bokorima na dugim granama, ne reže se niti tretira bilo kojim sredstvom. Za razliku od novih hibridnih puzavica, ova stara miriše a latice su krte i mekane. Ono što je takođe manje poznato je da se od ove ruže može kuvati slatko koje je na kraju kao “crveni med sa mirisom ruže”.
Majstorija je skuvati ovo slatko, naći meru kod zadržavanja boje, gustine i količine latica koje pak treba kuvati onoliko koliko je potrebno da ne ostanu žilave ali i ne prekuvati ih da budu vidljive. Ružino slatko je svojevrsni delikates jer se uvek pravi u manjim količinama, zato što ruža cveta samo u maju i zato što ne postoje plantaže, nego samo pojedinačni retki žbonovi, te je količina latica ograničena. Slatko od Ruže je rubin medju slatka. Ruža Lebane radu slatko od Ruže po tradicionalnim receptima.